„СРБИЈА - Национална ревија”, број 13

РЕЧ ПРЕ

Пролеће је коначно ту, око нас и (надајмо се) у нама. И док вас толики други плаше да ће затетурана паразитска империја шпекулативног капитала до краја ове године у провалију повући и ваш дом, да се будућност Србије може засновати само на вашем даљем одвајању од уста, док вас осмишљеним катастрофичним сликама припремају да не трепнувши прогутате нове репресивне и рестриктивне законе – ми ћемо вас и овом приликом охрабрити да се сетите оних милијарду и кусур лепих и важних ствари које заиста зависе искључиво од вас. Оних безброј драгоцених „ситница које живот значе”, чинећи и нас и свет око нас бољим, племенитијим. Обоженијим.

 

ГАЛЕРИЈА

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

САДРЖАЈ

Пролог
КОЛИКО ЗАИСТА ЗАВИСИ ОД НАС
Пролећно огледало

Витраж
”ЗЛАТНИ БЕОЧУГ” ”ПРИНЦИП ПРЕСУ”
Трајни допринос култури Београда

Посета
БЕОЧИН, У ЗАГРЉАЈУ ДУНАВА И ФРУШКЕ ГОРЕ
На скели за ново доба
Много се тога променило у овом кутку Срема од увођења нове технологије и нових стандарда у ”Беочинској фабрици цемента”. Нема више сивих кровова, прашњавих улица, упарложених њива. Град скинуо цементну кошуљу коју је стоички носио дуже од једног века, отворио простор за друкчије видове развоја. Никло је више стотина хектара винограда и воћњака, опет до пуног изражаја дошли Национални парк ”Фрушка гора” и стари манастири, оживела дунавска обала и чарде на њој, предстоји градња међународне луке и ауто кампа... Проблеми постоје, нису мали, али они су ту да би били решавани, а не да послуже као изговор за самооплакивање

Пише: Зоран Плавшић
Фотографије: Оливера, Огњен и Исмет Адемовски

Примери
ПРИБОЈ, СРЕДИШТЕ ДОЊЕГ ПОЛИМЉА, ПРЕД НОВИМ РАЗВОЈНИМ ШАНСАМА
У центру чаробног круга
Деценијама је овај крај свој просперитет темељио на чувеној Фабрици аутомобила (ФАП). Проблеми индустрије током санкција и ратова 1990-их приморали су вредне горштаке да поново препознају вредност своје лепе реке, своје бање, средњовековног наслеђа, своје урбане културе и особеног сензибилитета, као и чињенице да се у полупречнику од 40 километара око Прибоја налазе Милешева, Златар, Златибор, Тара, Мокра гора, Вишеград

Пише: Ненад Деспотовић
Фотографије: ТО Прибој

Путоказ
СТО СЕДАМДЕСЕТ ПЕТ ГОДИНА ЖИВОПИСНЕ РИБАРСКЕ БАЊЕ, НА ОБРОНЦИМА ВЕЛИКОГ ЈАСТРЕПЦА
Традиција краљевског одмора
Имање на ком се налазе ови благотворни извори, приповеда се, Стефан Немања добио је као дар за пунолетство. Често је овде из свог двора у недалеком Крушевцу долазила и кнегиња Милица. И трагична краљица Драга Обреновић имала је ту своје купалиште. Ипак, највернији гост био је краљ Петар Први Карађорђевић, за кога су изграђене и необичне Краљеве степенице. Зар неко данашњи заиста може помислити да су се сви они  случајно обрели ту?

Пише: Драгица Бајић
Фотографије: Драган Боснић

Здања
ДВОРЦИ У ВОЈВОДИНИ, КУЛТУРНО ДОБРО И СВЕДОЦИ МИНУЛИХ ВРЕМЕНА
О сјају и пролазности
Још у тим барокним и класицистичким дворанама одјекују раскошна балска музика, звекет накита и потпетица, жагор на много језика. Ту се на пријеме долазило чак из Беча, Пеште и Београда, игране су легендарне карташке партије, пуцано у јабуку на глави једне грофице, плакало се за женама и коњима. Лаза Костић је ту „са дна живота” певао Ленки Дунђерски, Франц Лист у деветој години имао први јавни наступ, краљица Марија Карађорђевић долазила у породичне посете са синовима Петром, Андрејом и Томиславом... У некима од њих данас су музеји, библиотеке, школе, хотели, а неки су, на жалост, потпуно напуштени

Пише: Хелена Дуковић
Фотографије: Драган Боснић

Воде
ОТВОРЕНА НОВА НАУТИЧКА СЕЗОНА НА ПРЕСТОНИЧКИМ РЕКАМА
Шарм београдског погледа на свет
У току прошле године у Савско пристаниште приспео је 401 крузер (брод-хотел) и искрцало се преко 55.000 страних туриста. У новој сезони, практично пре но што је она званично и почела, већ је заказано пристајање 423 крузера из целог света. У само пристаниште, то место првог сусрета бројних странаца са Београдом, уложено је два милиона евра и оно је сада усклађено са највишим стандардима Европске Уније

Текст: Дада Раковић & НР Прес
Фотографије: Драган Боснић

Ново лето
ВИШЕ ОД НОСТАЛГИЈЕ: КАМПОВАЊЕ ОПЕТ У МОДИ
Милион кућа на точковима
Кампинг данас покрива 23 одсто укупног броја туристичких посета у Европи. Има око 35 милиона корисника кампинг услуга, са 350 милиона ноћења у око 30.000 кампова. Укупна потрошња у кампинг индустрији је око 5 милијарди евра, а ванпансионска потрошња кампера око 15 милијарди. Ревитализација кампова у Србији по стандардима Европске асоцијације је практично тек започета, има их засад 16, а потражња је многоструко већа од расположивих капацитета

НР Прес
Фотографије: Драган Боснић

Подухват
ВАРОШИЦА СЕЊСКИ РУДНИK, УМЕСТО СКОРОГ ЗГАСНУЋА ЗАЈЕДНО СА ИСТОИМЕНИМ УГЉЕНОКОПИМА, НА ПУТУ ДА ПОСТАНЕ НОВИ КУЛТУРНИ И ТУРИСТИЧКИ ЦЕНТАР
Изненадно свитање у сумрак
Европска комисија на прошлогодишњој донаторској конференцији Савета Европе уврстила рударску варошицу у Ресави на листу 17 споменика у Југоисточној Европи који имају приоритет у ревитализацији. Обнова није ограничена само на очување историјско-уметничке вредности овог споменика индустријског развоја, него подразумева и јачање локалне заједнице и економије њеног одрживог развоја. Како ће то бити урађено?

Текст: Милица Божић & НР Прес
Фотографије: Сандро Велтин

Открића
ЕКСКЛУЗИВНО: СПЕКТАКУЛАРНИ НАЛАЗ АРХЕОЛОГА У БЛИЗИНИ БЕОГРАДА
Пред капијама неолитског града
У селу Стублине код Обреновца, четрдесетак километара југозападно од престонице, откривено је велико насеље старо 6.000 година. Геомагнетна снимања омогућавају нам да видимо преко сто кућа, улице и тргове, одбрамбене ровове, као и мноштво мањих насеља у пречнику од петнаестак километара. Прошле године истражена је само једна од десетак најмањих и најслабије очуваних кућа, а налази су већ изванредни

НР Прес
Фотографије: мр Адам Н. Црнобрња

Круне
ТЛО СРБИЈЕ – ЗАВИЧАЈ РИМСКИХ ЦАРЕВА: КОНСТАНЦИЈЕ II (337-361)
Аријанац на престолу
Син Константина Великог, образован и дипломатичан, многе важне победе извојевао је без оружане борбе. „Побеђен је и онај који се потчини зато што осећа да нам не недостаје ни чврстина према побуњенима, ни благост према молиоцима.” Тријумфовао је у грађанском рату и обновио баштину свог оца, победио Кваде и Сармате, када је и назван Сарматски. Дуго је и с променљивом срећом ратовао против Персијанаца. У смрт је отишао истим путем којим је то пре њега учинио Александар Велики

Пише: проф. др Александар Јовановић

Чувари пута
СРПСКИ СРЕДЊОВЕКОВНИ ГРАДОВИ: ЗВЕЧАН
Један чвор, безбројни мачеви
Још у XI веку, поуздано се зна, било је то српско утврђење. Вукан је одатле излазио на црту Алексију Првом Комнину, Стефан Немања сопственој браћи. Одатле је контролисано важно чвориште путева на ушћу Ситнице у Ибар, а од XIII века и драгоцени рударски копови у Трепчи. У подворју су, осим домаћих Срба, живели и Саси, Дубровчани, Которани, Сплићани. Не зна се када су тачно срушени двор у Горњем граду и Капела светог Ђорђа, куле и капије, спремишта и стубишта, али зна се да је овде своје последње дане, заточен, провео Стефан Дечански. Град је запустео крајем XVII века, после неуспелог покушаја Аустријанаца да га освоје од Турака

Пише: Војислав Филиповић
Илустрације: Предраг Тодоровић

Славне љубави
КРАЉ АЛЕКСАНДАР ОБРЕНОВИЋ (1867-1903) И КРАЉИЦА ДРАГА (1861-1903)
Безумна снага љубави
Он је био јединац краља Милана Обреновића и руске племкиње Наталије Кешко. Школован у Паризу и Београду, постао је краљ са тринаест година, када је његов отац 1889. абдицирао. Она је била кћер Пантелије Луњевице, окружног начелника Горњег Милановца, и с деветнаест година удовица угледног инжењера Светозара Машина. Била је образована, говорила три страна језика, писала за новине под псеудонимом Рудничарка. Путеви су им се укрстили једног лета у монденском Бијарицу. Њихова спаваћа соба постала је главно државно питање у Србији и место њихове ужасне смрти. Та смрт није само њихова коб

Пише: Милена З. Богавац

Вековање
У 2009. НАВРШАВА СЕ 790 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА САМОСТАЛНЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
Бесмртност звана светосавље
Иконостас у старим српским задужбинама попуњаван је иконама династије светих Срба, чији је утемељитељ Свети Сава (Немањић). Тако су српски манастири постајали олтари отаџбине. Тај иконостас је, заправо, српска књига староставна. Ко год се измакао ван светлости тог иконостаса, те књиге, чак и кад се селио на просторе исте вере (у Русију, на пример), престајао је да буде Србин. Срби се ни данас не могу вратити себи без онога који им је пут одредио, ни утврдити шта је све њихово без онога који им је све тапије дао

Пише: Милован Витезовић

Видици
СВЕТИСЛАВ БОЖИЋ, ВЕЛИКИ МОДЕРНИ КОМПОЗИТОР НАДАХНУТ БАШТИНОМ, ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „НАЦИОНАЛНУ РЕВИЈУ”
Поверење у Творца
Креативно и делатно читање рукописа традиције, духовности и културе једна је од важних мера самозаштите пред преагресивним безначајностима спољашњег света. Али, не може се више избледелим рефреном, идеолошки а не духовно, окретати давно превазиђеним узорима и лошим интерпретацијама. Даровити појединци, свесни смисла и порекла свог дара, одговорни према њему и према заједници којој припадају, још увек имају шансу и прави су ослонац

Пише: Маја Радонић
Фотографије: Драган Боснић

Седма уметност
ЈУГОСЛОВЕНСКА КИНОТЕКА ОБЕЛЕЖАВА 60 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА
Трезор сећања на XX век
Филм, неупоредиви цивилизацијски и социокултурни феномен, није променио век за нама, али га је несумњиво обележио. И модерни језик XXI века је језик филма, језик покретних слика. А филмска колекција која се чува у београдској Кинотеци, око 95.000 копија, једна је од три најзначајније на свету и представља планетарну баштину

Пише: Данијела Петровић
Фото: Архива Кинотеке

Ars sacra
СЛАВОЉУБ РАДИВОЈЕВИЋ, СЛИКАР КОЈИ ХРАБРО ГРАДИ СОПСТВЕНИ НОВИ МИТ О СРЕЋНОМ ЖИВОТУ
Порекло велике сете
У време кризе и опадања свих вредности, а најпре естетских, када техницизам и нихилизам потискују не само уметност већ и осећања, па и саму чулност, овај сликар је пошао од интимног, од љубави према детету, жени, граду и мору. Усред друштвеног и естетског хаоса, као Ђорђо Моранди и неки међуратни мајстори, вратио се малим стварима, тишини атељеа, свом свету, изван буке и беса сенилне постмодерне, и ликовним језиком исповеда своју причу

Пише: Дејан Ђорић

Светови
ВИШЕ ОД КЊИЖЕВНОСТИ: НОВО ИЗДАЊЕ РОМАНА „ВУК” МИРОСЛАВА КУСМУКА
Књига као лек и оружје
Имао је само 22 године када је, рањен на сарајевском ратишту у вратни део кичме, остао трајно прикован за инвалидска колица. Од тада, пуних 13 година води своју непрекидну вучју борбу и учи нас како се чува плам живота и нит смисла у себи. Може да пише само рубом малог прста десне руке, али његова мисао је чиста, воља непоколебљива и срце испуњено смирењем. Роман „Вук”, чије друго издање управо објављује „Принцип Прес”, упечатљиво је сведочанство о свему томе

Пише: Неда Симић Жерајић

Медији
”F TRAVEL”, МЕЂУ ВОДЕЋИМ ПРОМОТЕРИМА СРПСКОГ ТУРИЗМА
Телевизија ваших путовања
Путописне репортаже, пропагандни филмови, промоције туристичких дестинација и потенцијала, програми који не оптерећују а образују, окосница су ове специјализоване туристичке телевизије, јединствене у Србији.  Посредством кабловских система, сателитског сигнала и интернета гледа је велики број гледалаца у земљи и свету, што је чини конкурентном  великим медијским компанијама, а и Србији знатно помаже се боље позиционира на светском туристичком тржишту

Пише: Ђорђе Драгојловић
Фотографије: Михаљ Новак

Здравље
ПРОФ. ДР МАРКО БУМБАШИРЕВИЋ, МИКРОХИРУРГ ОРТОПЕД, ДИРЕКТОР ИНСТИТУТА ЗА ТРАУМАТОЛОГИЈУ И ОРТОПЕДИЈУ КЛИНИЧКОГ ЦЕНТРА СРБИЈЕ
У светској елити
Потомак српских хероја из Првог светског рата, у свет је најпре кренуо да учи од бољих и напреднијих, а онда су убрзо почели њега да позивају да буде учитељ и предавач. Сврставан је међу пет најбољих микрохирурга на свету. На његовој београдској клиници, упркос томе што су услови далеко од идеалних, раде се најтеже операције пришивања откинутих екстремитета, прелома кука, уградње вештачких зглобова...

Пише: Јагода Плавшић

Здравље
СПЕЦИЈАЛНА БОЛНИЦА „МЕРКУР” ИЗ ВРЊАЧКЕ БАЊЕ УВОДИ НОВЕ ПРОГРАМЕ
Живети са дијабетисом
Одлуком Републичког завода за здравствено осигурање, ова установа постала је Национални центар за превенцију дијабетиса и едукацију дијабетичара. У Србији је регистровано више од пола милиона оболелих од ове болести, а у „Меркуру” могу да о њој сазнају све и науче како да се против ње боре

Неимари
БОРИСЛАВ НОВАКОВИЋ, ДИРЕКТОР НОВОСАДСКОГ ЗАВОДА ЗА ИЗГРАДЊУ ГРАДА
Градити да нас надживи
Два нова моста преко Дунава, велика модерна марина, улазно-излазни Суботички и Сомборски булевар, централни градски пречистач отпадних вода, потпуно инфраструктурно опремање нове индустријске зоне и технолошког парка – капитални су пројекти који ће обезбедити брз развој и привредно јачање не само Новог Сада него и његове шире околине

Представљање
СТУДЕНТСКИ ЦЕНТАР ”БЕОГРАД”, КЉУЧНА УСТАНОВА ЗА КВАЛИТЕТ ЖИВОТА БЕОГРАДСКИХ АКАДЕМАЦА
У сусрет Универзијади
Највећа студентска спортска смотра на свету биће организована тако да не ремети битно животни и радни ритам домаћих студената. Стандарди смештаја и исхране су на изузетно високом нивоу, а место могу да добију само најбољи и најефикаснији

Гастрономија
КАНЕЛОНИ ОД ДИВЉАЧИ У РЕСТОРАНУ ”УНИВЕРЗИТЕТ ТУРС”
Рецепти дуговечнији од државе